Pitanja i odgovori

Na ovo, često postavljano pitanje, odgovor nije lako dati ukratko. Naime, za određene radnje je zakonom propisano da je neophodno angažovanje advokata, kako bi se uopšte mogle preduzeti, kao što su na primer vanredni pravni lekovi u parničnim postupcima.

Pored ovoga, advokat je poseban činilac pravosudnog sistema i deluje u domenu u kojem generalna populacija ne poseduje potrebna stručna znanja, niti ima prilike da se upozna sa tokovima postupka i praksom postupajućih organa, te iz tog razloga predstavlja profesiju koja je nezamenjiva u garanciji ostvarenja, zaštite i unapređenja ljudskih sloboda i prava.

Zbog svega navedenog, advokat ima poseban uvid u propise, praksu i sistem ustanova i sposoban je da nezavisno, stručno, savesno i samostalno obavlja svoju profesiju na taj način što će efikasno razlučiti bitne od nebitnih činjenica i pronaći najpovoljnije rešenje za Vaše probleme ili će preduprediti njihov nastanak.

Iz ovoga proizlazi da advokat nije uvek neophodan, ali je često nezamenljiv, a samostalno preduzmanje pojedinih radnji može izazvati često nepopravljive, štetne posledice, na čiji bi nastanak advokat pravoremeno upozorio i time ih sprečio.

Način vrednovanja, obračunavanja i plaćanja nagrada za advokatske usluge i naknada troškova za rad advokata određena je Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (“Sl. glasnik RS”, br. 121/12, 99/20).

Navedenom Tarifom, propisano je da advokatu pripadaju kako nagrada tako i naknada troškova za sve radnje obavljenje po punomoćju, usmenom ili pismenom nalogu stranke. Takođe, propisano je i da iznosi navedene nagrade i naknade troškova zavise od vrste postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne.

Obaveza advokata prilikom zastupanja klijenta predstavlja “obligaciju sredstva”, što znači da je advokat dužan da preduzme sve dozvoljene radnje u interesu svoje stranke usmerene ka ostvarenju određenog cilja, ali za ispunjenje tog cilja ne može da odgovara iz razloga što to ne zavisi samo od njegove stručnost i znanja već i od drugih učesnika i ostalih činioca, te Vam ne može garantovati uspeh.

Iz ovih razloga advokat je dužan da klijenta obavesti potpuno, otvoreno i iskreno o pravnoj oceni slučaja, proceni izgleda za uspeh i izvršavanju ili neizvršavanju svojih obaveza.

Takođe, Kodeksom profesionalne etike advokata, propisano je da će se smatrati da advokat postupa na nečastan i nedopušten način ukoliko obećava uspeh i daje nerealne procene. S druge strane, stranka ne sme uslovljavati plaćanje naknade uspehom u sporu ili zahtevati obećanje uspeha i takvo postupanje stranke je propisano kao razlog za odbijanje zastupanja od strane advokata.

Imajući sve navedeno u vidu, odgovor na pitanja bi bio, ne, advokat ne može garantovati uspeh u sporu, već samo da će preduzeti sve radnje u cilju uspeha i da, stranka je dužna da plati nagradu i naknadu advokatu i u slučaju neuspeha u sporu.

U zavisnosti od konkretnog slučaja mogu postojati još neki troškovi, kao na primer sudske ili adminstrativne takse, nagrade i naknade javnih beležnika, troškovi javnog izvršitelja, veštačanje, ukoliko je nephodno itd.

Kodeksom profesionalne etike advokata, propisano je da advokat ne treba da snosi navedene troškove i da navedeni troškovi ne ulaze u iznos nagrade i naknade troškova advokata.

Propisima je predviđeno da advokata punomoćnika može zamenjivati njegov advokatski pripravnik, kao i da advokat može da prenese punomoćje na drugog advokata radi preduzimanja svih ili pojedinih radnji u postupku.

Za radnje preduzete od strane advokatskog pripravnika ili drugog advokata Vama odgovara Vaš advokat, takođe propisima je određeno da se u punomoćju može ograničiti odnosno isključiti mogućnost ovakvog prenosa punomoćja.