Krivično pravo predstavlja posebnu oblast prava koja na jedan specifičan način pruža zaštitu društvenih odnosa i društva u celini.
Ovu zaštitu krivično pravo pruža tako što svojom pravilima propisuje krivična dela i sankcije, odnosno društvenu osudu, u slučaj izvršenje tih dela. Iz ovoga proizilazi da predmet krivičnog prava čine tri zasebne celine.
Prvo, tu je krivično delo, koje predstavlja jedan vid ponašanja koje se smatra nepoželjnim i štetnim, iz kog razloga ga društvo i predviđa kao zabranjeno ponašanje.
Na drugom mestu se nalazi krivična sankcija, odnosno osuda društva do koje će doći ukoliko se određeno pravilo o zabrani krivičnog dela prekrši.
Između ova dva elementa predmeta krivičnog prava, nalazi se učinilac krivičnog dela, odnosno lice koje se iz bilo kojih razloga, oglušilo o zabranu društva i svojim ponašanjem je pokrenulno mehanizam, koji će na kraju krivičnog postupka, ukoliko se dokaže njegova krivica, dovesti do sprovođena određene krivične sankcije nad njim.
Mada se često, u opštoj javnosti, krivične sankcije poistovećuju sa kaznama, pre svega kaznom zatvora ili novčanom kaznom, krivične sankcije predstavljaju jedan mnogo širi spektar kroz koji društvo može iskazati svoju osudu učiniocu krivičnog dela. Sve ove sankcije za cilj imaju isključivo suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.
Osnovna podela krivičnog zakonodavstva ogleda se u podeli na materijalni deo krivičnog prava, odnosno na pravila koja propisuju koja su ponašanja zabranjena i čine krivično delo i kako će se kazniti lice koje učini krivično delo, dok se drugi deo tiče uređivanja pravila postupka u kome će se određeno krivično delo pripisati u krivicu jednog lica i u kojem će se izreći osuda.
Oblast krivičnog prava, s obzirom na to da štiti one najvažnije društvene odnose i da za svoj predmet ima sankcionisanje ponašanja koje može veoma uznemiriti društvo u celini, oduvek predstavlja oblast u kome se državi, odnosno organima gonjenja, moraju staviti na raspolaganje mnogi mehanizmi koji za cilj imaju otkrivanje, sprečavanje i sankcionsanje učinilaca krivičnih dela.
Mada ova svrha ima duboko utemeljenu argumentaciju, kako pravnu tako i društveno filozofsku, tolika širina ovlašćenja koja su u oblasti krivičnog prava prepuštena organima gonjenja često mogu voditi zloupotrebama i prekoračenjima, te se advokatura posebno mora istaći i zahtevati da se prema svakom osumnjičenom licu postupa u skladu sa propisima, na čovečan i pravedan način na koji se ne bi vređalo ljudsko dostojanstvo osumnjičenog, koji ponekad i nije lice u čiju se krivicu određeno delo može pripisati.
Iz ovog razloga su za određena krivična dela, koja predstavljaju naročito teška dela, predviđena pravila kojima je određeno da učinilac mora obavezno imati branioca iz reda advokata. Mada ovo nije propisano kao pravilo u svim krivičnim postupcima, naše je mišljenje da je u ovoj oblasti neophodno angažovanja branioca iz reda advokata, imajući u vidu ozbiljnost postupka i potencijalnih sankcija u slučaju neadekvatne odbrane od strane osumnjičenog.
Naša advokatska kancelarija, Vam u oblasti krivičnog prava, između ostalog, može pružiti pravnu pomoć u vezi sa: